Када се дете роди цео свет се радује а оно плаче, живимо тако да када умремо цео свет плаче а ми се радујемо

Седим у свом топлом дому и тугујем због смрти патријарха Павла.Ту су мама и брат. С татом смо у мислима јер он није ту. Отишао је да се поклони нашем пастиру патријарху Павлу.

На телевизији слушамо његове поруке свом народу. Једна је посебно дошла до мог срца.Размишљала сам како свако тек рођено дете плаче кад се роди, јер не зна шта је живот. Његова породица је срећна јер је на свет дошао један мали живот. Радују се томе и имају планове за њега.Док дете одраста уче га многи људи: родитељи, родбина , другови, васпитачи, учитељи...Сви по мало доприносе. Уче га добрим делима. Да буде добар човек, да се придржава народних пословица.

Наш патријарх се придржавао сваке, а нарочито оне којакаже: „ Ко тебе каменом, ти њега хлебом“.Једном је на Косову ишао да обиђе цркву. На путу до ње нека деца су га гађала блатом и камењем.Патријарх се није наљутио на њих, већ им се само насмешио. Следећи пут када је туда пролазио, напунио је џепове бомбонама и таман када су хтели да се непријатељски поставе према њему, дао им је бомбоне.

Дивим се том његовом поступку, а чак се помало и чудим.Кад мало боље размислим, он то није урадио да би сачувао себе, већ из љубави према деци, из љубави према човеку.Хтео је да им покаже да није зао човек. Његова неизмерна љубав према сваком живом бићу, била је присутна у сваком његовом делу. Живот јесте пун препрека од којих не треба бежати већ покушати да их с вером у Бога решимо.Живот се не може пустити да тече у злоби већ у љибави и доброти.Најпре ће нама неко бити узор, угледаћемо се на њега по доброти, а касније ће мо ми некога водити кроз живот. Патријарх Павле је многима био узор. У животу је чинио много добрих дела и није се бојао смрти. Знао је да ће његова душа отићи у небеса , код Бога.

Оставио нам је мудре савете и учио нас својим примером, јер није само говорио већ је своје речи спроводио у дела.

Ања Вранеш IV-3