Бела Грива

Као оштрим мачем ударали су хладни таласи Фолково тело.Утрнути прсти стезали су све јаче и јаче Белу Гриву.
Тонуо је Фолко све дубље у сан.Пред очима су му играле слике лепих тренутака проведених са братом и дедом.Чуо је деду како виче: ,,Пробуди се Фолко ,пробуди се."Брат је стајао поред деде и плакао.Чудесна светлост обасја деду и брата и не стадоше.Зари се хладан бол у Фолково срце.Отвори Фолко очи угледа плаво небо.Глава Беле Гриве борила се за ваздух.Фолко јако загрли Белу Гриву. Носила их је хладна река све брже и брже. У једном моменту зачу Фолко викање са обале: ,,Дечак и коњ у води, помози ми!Дајте грање." Ухвати се Фолко једном руком за грање а другом све јаче стеже Белу Гриву.Скочи рибар у реку и ухвати Фолка.Други рибари извукоше Белу Гриву.
Исцрпљени од борбе са реком Фолко и Бела Грива су непомично лежали на обали.Њихова љубав и пријатељство су се огледали у уморним и срећним очима.
Марио Гајдобрански