Родитељи ме уче да никог не гледам са висине. То је ред који се у нашој кући поштује. Мам је увек ту да ме врати на прави пут када нешто погрешим. Она ме воли и баш зато ми не дозвољава да радим шта хоћу. Драго ми је што имама неког таквог поред себе.
Она ме увек учи каже: „ Помози другу. Ако ти имаш, а он нема , дај му. Ако ти можеш, а он не може, помози му.Ако ти знаш, а он не зна, , научи га.“ Ја се увек трудим да будем добра другарца и да помогнем осталима. Никада не очекујем да ми врати доброту истом мером. Мени је довољно то што ћу се ја осећати срећном када некоме помогнем. Ако видим да је неко погрешио, али се искрено каје, ја му опростим, јер нико се није научен родио. Сви ми грешимо.Треба да разумемо кад се неко покаје. Треба дати прилику онима који хоће да се пораве. „Лако је рећи, али је тешко исправити. Лако је увредити али је тешко поново задобити поверење друга,“ ово ми мама често говори.Научила сам да је лако слагати, али је понекад тешко рећи истину. Колико год истина била болна или се стидиш да је кажеш, боље је рећи јер увек има неко ко зна шта је истина па и кад ти се чини да то нико не зна.
На веронауци смо разговарали о патријарху Павлу и сазнали да је из веронауке као дечак имао и двојку.То га није спречило да постане патријарх. Многи људи су учили на његовим примерима. Многима је био пут до среће. Дивим му се. Дивим се његовом стрпљењу. Мислим о томе како је он све знао, како је био мудар и добар.
Имао је један циљ да сви људи буду срећни. Оставио нам је пут којим треба ићи, једини прави пут кроз живот, Једни другима треба да помогнемо, треба да ширимо срећу, радост, весеље и мудрост.
Покажимо да нам је стало до наше будућности и до будућности генерација које долазе за нама.
Твоје мисли скроз су усмерене на рад док га пишеш,сигурна сам у то. Све похвале.
ОдговориИзбриши