петак, 5. фебруар 2010.

У МОЈОЈ БАШТИ СВЕ ЈЕ МИРНО

Пошто живим у стану немам своју башту.Волела бих да је стварно имам,а не само у машти.
Башта из маште преко јесени изгледа као море златних рибица,због свог опалог лишћа.Није све златне боје,има и црвене,наранџасте,светло браон...Гране дрвећа су огољене, осирома-
шене,више нису у пуном сјају.Понеки листић је још увек са својим дрветом.Још понека биљка стоји усправно у кутку баште као да и она жели да види први снег. Ускоро ће златно
море постати бела ливада.Земља чека свој бели јорган да преспава зиму.
Ксенија

3 коментара:

  1. И ја бих волела да имаш башту.Да је имаш сигурно би била прелепа.Тада бих волела да је видим.Описи су лепи а поготово поређења.Тачно знаш кад шта да убациш.Је нисам била у школи када сте писали саставе, и нисам толико упозната са темом али знам да им се твој састав јако свиђа.Изненадила си ме. Настави тако лепо да пишеш.

    ОдговориИзбриши
  2. Мариновић Александра и Вајагић Ања19. фебруар 2010. 07:34

    Можемо да замислимо да ти желиш башту пошто ти јако волиш природу.

    ОдговориИзбриши
  3. Веома ми се свиђа твој састав. Штета што си болесна јер су коментари лепши када се кажу лично.

    ОдговориИзбриши